Za sva pitanja u vezi onoga što piše u knjizi, obratite se na mejl
butterflyman001@gmail.com
SVI ODGOVORI I POMOĆ SVAKE VRSTE JE
BESPLATNA.
Prvi korak
On je već
učinjen u predhodnim poglavljima. Tim što ste počeli sa razmišljanjem o zabludama koje spavaju na
vratima ulaska u sebe samog, krenuli ste putem samoupoznavanja. Samo saznanje
kako nešto postoji do čega se može dopreti je veliki napredak. Recite slobodno sebi:
Na putu
samoupoznvanja oslanjam se isključivo na svoje mogućnosti,
koje rastu
svakim narednim korakom.
Na početku
možemo sebi postaviti i sledeća pitanja:
-Šta osećam?
-Šta mislim?
-Šta radim?
U tome je već
prvi korak ka onom sutra.
A budućnost uvek
pre dođe, nego što ode sadašnjost. Svesnim korakom ulazimo u budućnost u čijem
stvaranju učestvujemo, za razliku od one druge koja postoji nezavisno od nas.
Svesnog toga
sutra obuhvata ono najvažnije, što je
svakom od nas bitno: Šta se događa upravo sada i šta mogu očekivati u sledećem trenutku?
Često smo u
situaciji da biramo između situacije da budemo u pravu, ili spokojni, što je
preduslov za sreću. Složite se sa tvrdnjom kako istina uvek ispliva na površinu
dok se sreća i spokojstvo ne postižu tako lako.
Sve i svako u
vašem okruženju je vaš učitelj.
Prvim korakom
niti određujete zauvek pravac i smer kretanja, niti pokazujete čemu ćete da
težite, već sprovodite u delo vašu nameru da doprete do nečeg drugačijeg,
lepšeg i korisnijeg.
Odmah treba da
vam je jasno kako se promena kad čoveka dešava kada odluči da postane ono što
zaista jeste, a ne prilikom zaokruživanja osećanja svega što bi ,,hteo da
bude“, do objašnjenja toga ćemo doći
kasnije, sada je bitno da ne zaboravite:
Ne očekujte pomoć
Budite na to u
startu spremni, a isto toliko i uporni da tako ostane iz dva razloga. Zato što
niko bolje od vas samih ne poznaje šta se u vama krije, a sa druge strane, zadovoljstvo
postignutog uspeha će biti samo vaše, uz potpuni podsticaj za dalji napredak.
U sasvim drugoj
situaciji su ljudi koji su napustili svetovni život i u miru manastira, uz verskog učitelja, ulaze u tajne
univerzuma. Ne predlažem odricanje od bilo čega. Zadržaćete kako svoju veru,
tako i svoje prijatelje, radno mesto i svoj osnovni položaj u društvu, ali
bićete spremni da svaki potez koji procenite kao valjan učinite svrsishodnim za
sebe time ćto ćete ga povući na najbolji mogući način. Oslobodićete prolaze da
u vas uđu sve pozitivnosti okoline, potom da iz vas izađe sve ono što vam
smeta, kao i ono što će ljude oko vas učiniti srećnim i zadovoljnim, kako bi vi
sami osetili potpuno potvrđivanje svog
postojanja.
Većina ljudi u
svom okruženju ima slične piljare, susede, kolege na oslu, ili u školi. A na
vama je da se oslobodite tih desetak, svakodnevnih i unapred očekujućih,
stresnih situacija, bez traženja pomoći od stručnjaka, koji vas prvi put vidi,
a istovremeno ima stotinak „sličlnih slučajeva“ je nešto što teško može da
pokaže uspeh, jer svaki čovek je genetski spreman za rešavanje bilo kog svog
problema, samo ako zato iskaže dovoljno volje i upornosti. Jednostavno,
upotrebom svoje, od prirode date, snage za ,,rešavanje određenog problema“,
odnosno, lepše rečeno ,,za prevaljivanje
potrebnog i određenog puta“ uspeh ne izostaje. Bez ikakve mistike,
oslonite se samo na svoju fizičku i mentalnu energiju i stićićete tamo gde ste
naumili. Zato slobodno sebi ponovite:
Posedujem
dovoljno fizičke, intelektualne i duhovne energije da stignem na ono mesto,
koje sebi postavljam za cilj.
Najveću podršku
čovek ima u sebi samom i jedino kada sa sigurnošću zna na šta može da računa i
u kom obimu.
Već ste
prehodnom sugestijom ušli u proces koji je na početko veoma bitan, postajete
otvoreni i prijemčivi za sve pozitivno do čega ćete dopreti
u vama samima
i do onog
korisnog oko vas, bez ikakvog straha, a to vodi u
nešto čemu svi težimo, a to je:
Samopotvrđivanje
Bez, na prvom
mestu, sigurnosti u sebe, a potom osećanja sopstvene vrednosti, teško se
samostalno napravi i jedan korak u životu, a da zbog toga ne strahujemo.
Sebe ne
potvrđujemo samo svojim postupcima, već mišljenjem koje imamo sami o sebi.
Drugi su se nesebično potrudili da nam svojim šablonima odrede, kako načine
ponašanja, principe razmišljanja, tako i kompletan sistem i ritual življenja i
ponašanja od trenutka rođenja, pa do smeštaja naših zemnih ostataka.
Zar se
izgovaranjem, ili samo čitanjem rečenice:
Ja sam o sebi
najpozitivnije mislim,
ne oseća
prijatnost koja vas ispunjava sve većom samouverenošću.
To je prvi
predkorak da bismo sami o sebi odlučivali, bez opterećenja šta na to sve
kaže onaz famozni oktopod sa hiljadu
kraka, koja nas vreba sa svih strana, a jednostavno se naziva okolina.
Time se ni malo ne isključuje važnost šta o
svakom od nas zaključuju ljudi iz našeg okruženja, ili eventualno mišljenja
naših prijatelja, rođaka, potomaka, ali
to nije od presudne važnosti, pogotovo
ne opterećavajuće, jer onoliko koliko
pridajemo važnosti mišljenju okoline, dva puta smo više time opterećeni i
blokirani u samostalnom putu kroz život. Ne plašite se stavljanja sebe i svog
ličnog zadovoljstva u prvi plan. Složiće se sa tim i vaša najbljiža okolina,
jer svojin nezadovoljstvom posle sebe, najviše štete nanosite baš njima, ali o
tome opširnije kasnije, za sada je samo bitno da „glasno kažemo“: želim, smem i
mogu.
Sve što je
pozitivno i korisno sa lakoćom dopire u
moju svest, bez obzira
da li dolazi iz
moje unutrašnjosti, ili okoline.
Otvorite se za
samoiskazivanje i za prihvatanje svega što vam prija, a istovremeno vam ne
šteti. I ne bojte se da stanete ispred svakoga
i ponovite one već pročitane
reči: želim, smem i mogu. Čak i ako smatrate kako je za vas rano za tako nešto,
slobodno napravite sledeći korak, koji glasi:
Samoposmatranje
Pridajete li veću važnost šta o vama misli
okolina, nego što je to potrebno?
Potvrdu naše
vrednosti bez našeg zahteva daje naš učitelj, ili poslodavac, prijatelj, ili prvi sused, ali merila je nametnulo
,,društvo“, čiji je isključivi cilj zaštita te imaginarne okoline od nas. A
koliko su društveni sistemi bili „realni“ prema pojedincima najbolje se vidi
kroz istoriju. Ti drugi su uvek tu sa onom ,,pravom“ mernom jedinicom, pomoću
koje nam svakodnevno uzimaju ,,dimenzije“. To na prvom mestu isključuje potrebu
za samoposmatranjem, uveravaće vas oni,
jer „oni sve vide, znaju i mogu da procene“. Ako nam dozvole, ili nas
upute u tako nešto, daće nam naočare sa već određenom dioptrijom.
Nek se ne plaši
vaš urođeni puritanizam mog predloga iz jednog od predhodnih poglavlja da sami
sebe, potpuno bez ičega na sebi, pogledate u ogledalu, ali ne u cilju
zaključaka: „nabacio sam još neki kilogram, kosa mi je neuredna, delujem očajno
posle..“
Pogledajte sebe
realno, bez komentara. Pred vama samima budete onakvi kakvi ste u stvarnosti.
Pogledajte se
kao vojnik, koji, pre polaska u boj, proverava svoju „opremu“. Bez obzira na
moć i opremljenost protivnika, njegovo je samo da sve što ima drži u najboljem i najupotrebljivijem redu.
Ne bežite od
svoje posebnosti i specifičnosti, jer je u tome vaša najveća prednost. To je i
„najubojitije oružje“ koje imate.
Moja inteligencija, znanje i iskustvo dovešće me
tamo gde sam sebi postavio cilj i u tu
svrhu biće angažovan svaki atom mog tela.
Ma koliko bili
sigurno u prehodnu misao, ponavljajte je, po potrebi u sebi, ili glasno, onoliko puta koliko to budete
smatrali za potrebno. Osetićete brzo
kako se pomerate po putu ostvarenja ciljeva, koje ste sebi postavili,
kao i svih drugih zamišljenih u međuvremenu. Radi toga pribegnite jednoj,
nadasve interesantnoj „vežbi“, čiji će
se rezultati brzo pokazati na putu vašeg
samoupoznavanja.
Desetak minuta
dnevno zamislite kako vas sa jednog, ili par mesta ,,snimaju kamere“, koja
prate svaki vaš pokret i izjavu. Ako ste u šetnji po ulici, ili na radnom
mestu, ponašajte se kako vas i ,,ne interesuje gde se one nalaze“¸ ali sam
osećaj kako ste pod „kotrolom nečeg“,
što je zapravo deo vas samih, učiniće da steknete neopisivo samouzdanje, a sa
druge strane izbegnete sve one mane, poput zevanja u mračnoj sobi, bez
stavljanja ruke na usta. Napredovaćete naročito u ophođenju sa drugim ljudima,
gubićete ,,pred kamerama“ mnogo manje
vremena u praznim pričama, gestovima, koji ništa ne znače i izgledaćete sve
bliži osobi u kakvu želite da se
„pretvorite“.
Jasno,
preterivanje nije poželjno, jer nusprodukt predloženog je mogućnost
izveštačenog ponašanja. Zadovoljite se sa desetak minuta dnevno, takvih
neobaveznih vežbi, a rezultati koji se pojave za par nedelja će biti više nego
očaravajući, ako uopšte uspete i da prihvatite činjenicu kako je nekada u vašem
životu bilo mnogo drugačije..
Nemojte
pomisliti kako na ovaj način menjamo izgled, ili ponašanje. Naš spoljašnji
život se menja isključivo iznutra. I ponašanje je samo manifestacija onoga što
se dešava u nama. Sve što se promenilo u našem izgledu došlo je zato što je
tako odlučila naša podsvest. Znači ona je ta koja treba da slobodno progovori i
deluje iz nas.
Pogledajte
ponekad, u trenucima odmora, duboko u sebe. Što odete dalje u tajnovite kutke,
gde se mešaju događaji iz vašeg detinjstva sa sadašnjim iskustvima i gde se dodiruje ono što znate sa onim čemu
težite, otkrićete neizmerno blago. Taj unutrašnji svet držite u ravnoteži, jer je to najbitnija činjenica
za osećaj mira i spokojstva između onog što se želi i trenutno može.
U
samopotvrđivanju se otvaraju „vrata i
prozori“ kroz koje slobodno „progovara“
podsvest. To je jedan od ključeva za ono što želimo postići,
a čime ćemo se pozabaviti u sledećim odeljcima. Sada sani o treba da kažemo
nešto što svi manje, više, znamo:
U nama je sve
zapisano
Нема коментара:
Постави коментар