Prvi korak

Prvi korak

On je već učinjen u predhodnim poglavljima. Tim što ste počeli sa  razmišljanjem o zabludama koje spavaju na vratima ulaska u sebe samog, krenuli ste putem samoupoznavanja. Samo saznanje kako nešto postoji do čega se može dopreti je veliki napredak.  Recite slobodno sebi:

Na putu samoupoznvanja oslanjam se isključivo na svoje mogućnosti,

koje rastu svakim narednim korakom.

Na početku možemo sebi postaviti i sledeća pitanja:

-Šta osećam?

-Šta mislim?

-Šta radim?

U tome je već prvi korak ka onom sutra.

A budućnost uvek pre dođe, nego što ode sadašnjost. Svesnim korakom ulazimo u budućnost u čijem stvaranju učestvujemo, za razliku od one druge koja postoji nezavisno od nas.

Svesnog toga sutra obuhvata  ono najvažnije, što je svakom od nas bitno: Šta se događa upravo sada i šta  mogu očekivati u sledećem trenutku?

Često smo u situaciji da biramo između situacije da budemo u pravu, ili spokojni, što je preduslov za sreću. Složite se sa tvrdnjom kako istina uvek ispliva na površinu dok se sreća i spokojstvo ne postižu tako lako.

Sve i svako u vašem okruženju je vaš učitelj.

Prvim korakom niti određujete zauvek pravac i smer kretanja, niti pokazujete čemu ćete da težite, već sprovodite u delo vašu nameru da doprete do nečeg drugačijeg, lepšeg i korisnijeg.

Odmah treba da vam je jasno kako se promena kad čoveka dešava kada odluči da postane ono što zaista jeste, a ne prilikom zaokruživanja osećanja svega što bi ,,hteo da bude“, do objašnjenja toga ćemo doći  kasnije, sada je bitno da ne zaboravite:

Ne očekujte pomoć

Budite na to u startu spremni, a isto toliko i uporni da tako ostane iz dva razloga. Zato što niko bolje od vas samih ne poznaje šta se u vama  krije, a sa druge strane, zadovoljstvo postignutog uspeha će biti samo vaše, uz potpuni podsticaj za dalji napredak.

U sasvim drugoj situaciji su ljudi koji su napustili svetovni život i u miru  manastira, uz verskog učitelja, ulaze u tajne univerzuma. Ne predlažem odricanje od bilo čega. Zadržaćete kako svoju veru, tako i svoje prijatelje, radno mesto i svoj osnovni položaj u društvu, ali bićete spremni da svaki potez koji procenite kao valjan učinite svrsishodnim za sebe time ćto ćete ga povući na najbolji mogući način. Oslobodićete prolaze da u vas uđu sve pozitivnosti okoline, potom da iz vas izađe sve ono što vam smeta, kao i ono što će ljude oko vas učiniti srećnim i zadovoljnim, kako bi vi sami osetili potpuno  potvrđivanje svog postojanja.

Većina ljudi u svom okruženju ima slične piljare, susede, kolege na oslu, ili u školi. A na vama je da se oslobodite tih desetak, svakodnevnih i unapred očekujućih, stresnih situacija, bez traženja pomoći od stručnjaka, koji vas prvi put vidi, a istovremeno ima stotinak „sličlnih slučajeva“ je nešto što teško može da pokaže uspeh, jer svaki čovek je genetski spreman za rešavanje bilo kog svog problema, samo ako zato iskaže dovoljno volje i upornosti. Jednostavno, upotrebom svoje, od prirode date, snage za ,,rešavanje određenog problema“, odnosno, lepše rečeno ,,za prevaljivanje  potrebnog i određenog puta“ uspeh ne izostaje. Bez ikakve mistike, oslonite se samo na svoju fizičku i mentalnu energiju i stićićete tamo gde ste naumili. Zato slobodno sebi ponovite:

Posedujem dovoljno fizičke, intelektualne i duhovne energije da stignem na ono mesto,

koje  sebi postavljam za cilj.

Najveću podršku čovek ima u sebi samom i jedino kada sa sigurnošću zna na šta može da računa i u kom obimu.

Već ste prehodnom sugestijom ušli u proces koji je na početko veoma bitan, postajete otvoreni i prijemčivi za sve pozitivno do čega ćete  dopreti  u  vama  samima  i  do  onog  korisnog oko vas, bez ikakvog straha, a to vodi  u  nešto čemu svi težimo, a to je:

           

Samopotvrđivanje

Bez, na prvom mestu, sigurnosti u sebe, a potom osećanja sopstvene vrednosti, teško se samostalno napravi i jedan korak u životu, a da zbog toga ne strahujemo.

Sebe ne potvrđujemo samo svojim postupcima, već mišljenjem koje imamo sami o sebi. Drugi su se nesebično potrudili da nam svojim šablonima odrede, kako načine ponašanja, principe razmišljanja, tako i kompletan sistem i ritual življenja i ponašanja od trenutka rođenja, pa do smeštaja naših zemnih ostataka.

Zar se izgovaranjem, ili samo čitanjem rečenice:

Ja sam o sebi najpozitivnije mislim,

ne oseća prijatnost koja vas ispunjava sve većom samouverenošću.

To je prvi predkorak da bismo sami o sebi odlučivali, bez opterećenja šta na to sve kaže  onaz famozni oktopod sa hiljadu kraka, koja nas vreba sa svih strana, a jednostavno se naziva okolina.

 Time se ni malo ne isključuje važnost šta o svakom od nas zaključuju ljudi iz našeg okruženja, ili eventualno mišljenja naših prijatelja, rođaka,  potomaka, ali to nije  od presudne važnosti, pogotovo ne opterećavajuće, jer  onoliko koliko pridajemo važnosti mišljenju okoline, dva puta smo više time opterećeni i blokirani u samostalnom putu kroz život. Ne plašite se stavljanja sebe i svog ličnog zadovoljstva u prvi plan. Složiće se sa tim i vaša najbljiža okolina, jer svojin nezadovoljstvom posle sebe, najviše štete nanosite baš njima, ali o tome opširnije kasnije, za sada je samo bitno da „glasno kažemo“: želim, smem i mogu.

Sve što je pozitivno i korisno  sa lakoćom dopire u moju svest, bez obzira

da li dolazi iz moje unutrašnjosti, ili okoline.

Otvorite se za samoiskazivanje i za prihvatanje svega što vam prija, a istovremeno vam ne šteti. I ne bojte se da stanete ispred svakoga  i   ponovite one već pročitane reči: želim, smem i mogu. Čak i ako smatrate kako je za vas rano za tako nešto, slobodno napravite sledeći korak, koji glasi:

Samoposmatranje